MALI ALEKSANDAR

 

MALI ALEKSANDAR
Latinski naziv : Psittacula krameri
Engleski naziv : Rose-ringed Parakeet
Nemački naziv : Kleiner Alexandersittich
Prosečna visina : 40 cm

» POGLEDAJ JOŠ SLIKA OVE VRSTE

 

Mali aleksandar Rasprostranjenost: Indija južno od 20°C geografske širine, Cejlon i ostrva Rameswaram; svetski poznata populacija.

Staništa: Mali aleksandar naseljava sve vrste prostranog zemljišta sa drvećem, savane sa trnovitim grmljem, suve šume i otvorene sekundarne šume; redovno se nalaze u kultivisanim oblastima, urbanim sredinama, parkovima i vrtovima; takođe se mogu videti na otvorenim javnim mestima u gradovima; traga za hranom na plantažama voća i kafe .

Status: Mali aleksandar je veoma društven, ali je retko ili samo sezonski vidjen u uobičajenim lokalitetima.

Navika: Mali aleksandar živi uglavnom u malim grupama; okuplja se u veća jata prilikom ishrane ili na stablima, povremeno bude više od hiljadu ptica, glasan i upadljiv, nije stidljiv, voli da ostane u jednoj oblasti kreće se oko te oblasti samo kada traga za hranom, leti brzo i direktno sa brzim pokretima krila, poziv mu je glasno piskav, posebno tokom leta i na drveću koje koristi za odmaranje.

Prirodna ishrana: semenje, voće, bobice, cveće i nektar (posebno iz cvetova Salmalia and Erythrina), posle sezone parenja u nekim delovima Indije okupljaju se u velika jata i tragaju za hranom na poljima žitarica, prosa, pirinča i kukuruza, kao u voćnjacima i plantažama kafe često izazivaju znatna oštećenja.

Ponašanje tokom parenja: sezona parenja varira; od decembra do maja u Indiji, novembra do juna na Cejlonu, avgusta do novembra u Africi, tokom udvaranja čuju se meki cvrkuti, ženka okreće glavu u polukrug, širi zenice i krila, mužjak diže jednu nogu i hrani ženku; počinje parenje; gnezdo u rupama visokih drveća; često u pukotinama zidova ili pod nadstrešnicom u Indiji, povremeno u trulim palmama i rupama od detlića barbet u mekanom drvetu; gnezdo je obloženo trulim drvećem, oba partnera leže na jajima, međutim ženka je duža od mužjaka, Mali aleksandar nosi 2 do 6 jaja; vreme inkubacije 21 do 24 dana; period perjanja od 6 do 7 nedelja, dimenzije  jaja 30,7 x 23,8 mm (1,21 x 0,94 inča).

Mali aleksandar je srednje bučni papagaj, težak žvakač; treba mu redovno obezbediti sveže grane, jak i izdržljiv kad se aklimatizuje; brzo postaje poverljiv, uživa da se kupa ili prašnjavi; po mogućstvu se preporučuje prostran kavez, može se držati i na slobodi.

Smeštaj: u kavezu sa zaštitnom granicom najmanje 2.5 x 1 x 2 m ; minimalna temperatura 5 °C (41 °F); najmanje 1,5 kvadratnih metara podne površine po paru; metalna konstrukcija; kutija za gnezdo 24 x 24 x 35 cm, na dnu sa trulim drvećem.

Hrana: mešavina semena šafranike, heljde, raznog prosa, semena trava za kanarince, zob, pšenica i konoplje, proso u prahu; suncokreta u malim količinama i dosta voća (jabuke, banane, smokve, grožđe, oskoruše i bobica bazge); zeleniš (maslačak, cveće, Mišjakina) i povrća (šipak, polusuvog kukuruz, šargarepe, slatke paprike, krastavci); hrane od jaja, smekšan hleb i pecivo za uzgoj.

Parenje : postižu redovno i nije komplikovano; treba izolovati par jer mogu biti agresivni pre i tokom parenja; parenje počinje u unutrašnjosti kaveza u decembru , a moguće je i izvan kaveza od februara, samo u aprilu je potrebno okačiti kutiju sa gnezdom napolju, tako da visi, da bi se izbeglo vezivanje jaja; prosečno leglo 3 do 5 jaja, vreme inkubacije 23 dana; period perjanja 7 nedelja, mladi nezavisni posle 14 dana, a ako prvo leglo ne uspe, najčešće sledi drugo, mužjaci sazrevaju na 18 meseci, ali prvo parenje počinje sa 3 godine.

 

KLIK ZA POVRATAK NA PRETHODNU STRANICU