PLAVO - ŽUTA ARA

 

PLAVO - ŽUTA ARA
Latinski naziv : Ara ararauna
Engleski naziv : Blue and Yellow Macaw
Nemački naziv : Gelbbrustara
Prosečna visina : 86 cm

» POGLEDAJ JOŠ SLIKA OVE VRSTE

 

Plavo žuta ara rasprostranjenost: istočna Panama južno, preko severozapadne Kolumbije u dolini Magdalene i istočno od Anda od istočne Kolumbije i Venecuele preko Ekvadora i Perua, kao i Gvajane, Surinama, Francuske Gvajane, Trinidada i Brazila do Bolivije, Paragvaja i severne Argentine.

Stanište: Plavo žuta ara naseljava kišne šume, visoka i srednje gusta vegetacija, otvorene šume kao i močvare savane sa palmama i drugim drvećem u tropskoj zoni do 500 m (1.650 stopa), na lokalitetima do 1.500 metara (5,000 stopa).

Status: obično veoma društvena vrsta makaoa u prirodnom staništu, posebno u Brazilu, Venecueli i Kolumbiji, glavni razlozi uništenja staništa: zarobljavanje, trgovina i lov.

Navike: Plavo žuta ara obično živi u parovima, malim porodičnim grupama ili jatima do 20 ptica, okupljaju se po nekoliko stotina na drvećima gde se odmaraju i hrane, kao i na glinenim bedemima, viđen je i u toku jutarnjih i večernjih sati, leti od i do drveća na kojima se odmara, parovi i grupe su tada veoma uočljivi zbog svetlog perja i redovnog oglašavanja tokom leta; parovi se jasno mogu identifikovati u okviru grupe, često se nalazi na drveću gde se hrani sa Scarlet Macaws (Ara macao) and Green-winged Macaws (Ara chloroptera); tada su veoma oprezni; dok se ne uvere da nema predatora u blizini, vrlo se teško uočava u lišću visokog drveća; ostaje tih tamo, može da se otkrije kad mu ispadne hrana, ukoliko mu se pripreti odleće glasno skričeći, stidljiv u blizini naselja; let prilično brz i direktan, često samo nekoliko metara iznad vrhova drveća; sporo, tipično moćno zamahuje; pozivi su jaki rraa-aa-ri ili hrapavo kreštanje.

Prirodna hrana: Plavo žuta ara u ishrani koristi razno zrelo i zeleno voće (na pr. Mauritia vinifera, Astrocaryum sp., Bactris sp., Maximilianea), manga, oraha (brazilskog oraha, razni palmini orasi), seme (npr. Hura crepitans), bobice, cveće i jestivi delovi vegetacije na stablima; kao i insekti i njihove larve, gotovo svakodnevno leti u jutarnjim i večernjim satima na glinene bedeme kako bi se hranio na zemljištu bogatom mineralima, pretpostavlja se da tako neutrališe otrovne sadržaje zelenog voća.

Ponašanje tokom parenja: sezone parenja u Panami i severnom delu Južne Amerike između februara i juna, u južnim delovima u rasponu od avgusta do decembra; gnezdi se u živim i trulim palmama; često koristi istu stranu gnezda, ali obično se parovi ne pare svake godine, niska stopa reprodukcije kao i mnogo neuspelih gnezda sa mladuncima zbog predatora, poplava, bolesti; leglo 1 do 3 jaja, obično 2; period inkubacije 26 do 28 dana; period perjanja 90 do 100 dana; mladi verovatno ostaju sa roditeljima neko vreme nakon napuštanja gnezda, dimenzije jaja 46,4 x 35,9 mm .

Plavo žuta ara je živahan i ponekad bučan papagaj, naročito rano ujutro i kasno popodne, brzo se navikne na vlasnika, radoznao, veoma težak žvakač; redovno im obezbediti zalihe debelih grana i panjeve, izdržljiv; van sezone parenja mogu se držati sa drugim velikim makaima, u vrlo velikim kavezima čak i tokom sezone parenja, leti često uživa u kupanju ili u oprašivanju.
Smeštaj: u kavezu najmanje 8 x 3 x 2 m (24 x 9 x 6 stopa) sa zaštitnom ogradom 3 x 2 x 2 m (9 x 6 x 6 stopa), metalna konstrukcija, potrebne su veoma jake mreže; minimalna temperatura 10 °C (50 °F); kutije za gnezdo od tvrdog drveta 55 x 70 x 100 cm (22 x 28 x 40 inča) sa ulaza 22 cm, (8,5 inča) u prečniku.

Hrana: razna voća i povrća (naročito kruške, jabuke, šljive, banane, krastavci, poluzreo kukuruz, šargarepa, šipak i bobice od bazge), male količine oraha, kikirikija i brazilskog oraha, mešavina semena suncokreta, šafranike, konoplje, pšenice, ovsa, semena trava za kanarince i razna prosa; natopljena golubova hrana; zeleniš (Mišjakina, maslačak, itd); redovno dodavati mineralne dodatke, beli hleb i hranu od jaja za uzgoj, uživa u palenti kao i biskvitu.

Parenja: redovno postiže i nije teško; parenje obično počinje u aprilu, signalizuju od agresivnošću; mogu da napadnu vlasnike, nije izraženo udvaranje. Plavo žuta ara nosi 1 do 3 jaja, vrlo često 4 jaja, često nije svako plodno, period inkubaciju 25 do 27 dana; period perjanja od 12 nedelja, mladima treba da bude dozvoljeno da ostanu sa roditeljima neko vreme nakon napuštanja gnezda; položaj kutije za gnezdo mora biti takav da dozvoljava inspekciju sa spoljašnje strane kaveza; parenje je uspešnije unutra nego napolju u zemljama sa hladnim zimama, manje je agresivniji prema drugim stanarima u zajedničkim kavezima od drugih velikih makao kada se pari, ponekad dva parenja u jednoj godini.

 

 

 

KLIK ZA POVRATAK NA PRETHODNU STRANICU